Otpornost: Duke ima odličnu tolerantnost na bolesti. Jedna je od najotpornijih sorti na izmrzavanje tokom zimskog perioda. Preporučuje se sadnja do 700 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija, a tada pristiže na branje julu kada je i cena ploda niska.

Karakteristike na polju: Duke je sorta borovnice sa polupodignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u posebno pripremljeno zemljište u razmaku od 1,5 x 2,5 m (2.500 kom/ha) ili u saksije/vreće sa profesionalnim supstratom do 6.000 kom/ha, zavisno od tehnologije.

Sadnice: Kontejnerske sadnice u saksijama od 1,5-2 l supstrata se sade na pripremljeno zemljište ili u velike saksije/vreće sa profesionalnim supstratom, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju već da bude na površini kao na slici. Zatim zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% HUMISTART i sredstva za zaštitu 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta. Tokom godine u više navrata ubacivati mikorizne gljive koje su neophodne za usvajanje hrane obzirom da borovnica nema sitne žile sa kojima usvaja hranu već to za nju čine pozitivni mikroorganizmi.

Zemljište: Najbolje je blago kiselo (PH 4,5), rastresito zemljište, nađubreno zgorelim stajnjakom (40 t/ha) i mineralnim đubrivom sa više kalijuma (500 kg/ha – 8:16:24) u trakama širine 1 m kuda će biti redovi, a ne po celoj površini. Po celoj površini parcele pre freziranja ubaciti kiselog treseta, neki od zemljišnih insekticida (Galition 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). U pripremljene brazde ili rupe dubine 25-30 cm prvo staviti kiselog treseta (2-3 kg/sadnici) a zatim sloj zemlje smešan sa mineralnim đubrivom (50-100 gr po sadnici). U rupe ili brazdu koje su pripremljene za sadnju obavezno dodati (ubaciti) istog zemljišnog insekticida i smešati ga sa zemljom koja se stavlja oko sadnice. Svake godine dodati čamove piljevine u sloju do 5 cm koji će dati dodatnu organsku materiju za biljku. Ako se radi proizvodnja u saksijama/vrećama tada se koristi profesionalni supstrat za sadnju.

Navodnjavanje: Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji će se koristiti isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer kupina ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja branja, a od početka septembra u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.

Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.

Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 2 – 2,5 t/10 ari.

Godži je veoma zanimljivo voće koje je veoma jednostavno za gajenje, ima srednje krupne plodove koji se lako beru i prodaju u svežem stanju ili se prerađuju.

Sezona branja: Godži cveta od maja do jula. Plodovi sazrevaju sukcesivno od avgusta do oktobra.

Kvalitet ploda: Plodovi Godžija su sjajne crvene bobice dužine 1 do 2 cm i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju, kao i za zamrzavanje. Koristi se i za sušenje. Izuzetno je jak antioksidant, lekovitih i hranljivih svojstava. Ukus ploda je veoma zanimljiv, ali je potrebno sačekati da dobro sazri da bi plodovi bili veoma slatki i sočni.

Otpornost: Zavisno od sorte godži ima dobru tolerantnost na insekte i bolesti. Veoma je jednostavan za održavanje po pitanju zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.500 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama, poželjno je izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija.

Karakteristike na polju: Raste kao grm 1,5m do 2m visine i 2m u prečniku. Godži se gaji najčešće u sistemu žive ograde ili žbunovima, a može u sistemu špalira. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće, u razmaku od 1 x 2,5 m (4.000 kom/ha) ili 1 x 2 m (5.000 kom/ha), zavisno od sorte i primene mehanizacije.

Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice ili sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Sadnice sa golim korenom je nabolje saditi u jesen, dok se kontejnerske mogu saditi tokom cele godine. Sadnju obavljati na dobro pripremljenom zemljištu, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor ilovače i sveže goveđe balege sa vodom ili u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema i to 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.

Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pravilnu pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja, po celoj površini parcele razbacati kreč ako je potrebno i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m razbacati dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće. Ukoliko je u pitanju kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem ,,kap po kap” koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer godži ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi (u uslovima Srbije i do kraja oktobra). Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma i umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja avgusta. Od početka septembra u nekoliko navrata koriste se kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.

Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.

Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 10 – 15 t/ha.

Cena: Plod godžija u Srbiji se ne otkupljuje i savetuje se samo proizvodnja u hobi varijanti jer je zanimljiva i veoma lekovita biljka.

Sertifikovane sadnice godžija sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju možete nabaviti u našoj firmi koja je proizvođač i distributer sadnica za teritoriju Srbije.

Ogrozd (crveni i žuti) je veoma zanimljivo voće koje je veoma jednostavno za gajenje, ima srednje krupne plodove koji se lako beru i prodaju u svežem stanju ili se prerađuju.

Sezona branja: Ogrozd pristiže na branje, u nižim predelima zapadne Srbije oko 20-30. juna, a u višim oko 1-15. jula. Ubiranje plodova traje do 15 dana.

Otpornost: Zavisno od sorte ogrozd ima dobru tolerantnost na insekte i bolesti. Veoma je jednostavna za održavanje po pitanju zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.500 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama, poželjno je izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija.

Karakteristike na polju: Ogrozd se gaji najčešće u sistemu žive ograde ili žbunovima, a može u sistemu špalira. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće, u razmaku od 1 x 2,5 m (4.000 kom/ha) ili 1 x 2 m (5.000 kom/ha), zavisno od sorte i primene mehanizacije.

Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice ili sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Sadnice sa golim korenom je nabolje saditi u jesen, dok se kontejnerske mogu saditi tokom cele godine. Sadnju obavljati na dobro pripremljenom zemljištu, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor ilovače i sveže goveđe balege sa vodom ili u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema i to 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.

Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pravilnu pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja, po celoj površini parcele razbacati kreč ako je potrebno i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m razbacati dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće. Ukoliko je u pitanju kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem ,,kap po kap” koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer ogrozd ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi (u uslovima Srbije i do kraja septembra). Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma i umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja avgusta. Od početka septembra u nekoliko navrata koriste se kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.

Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.

Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 10 – 15 t/ha.

Cena: Plod ogrozda u Srbiji se ne otkupljuje i savetuje se samo proizvodnja u hobi varijanti jer je zanimljiva I veoma lekovita biljka.

Sertifikovane sadnice ogrozda sorte Hinnonmaki Red i Hinnonmaki Yellow sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u našoj firmi koja je proizvođač i distributer sadnica za teritoriju Srbije.